уторак, 21. октобар 2014.

КАКО СУ НАСТАЛЕ ПРИЧЕ



Кад исприча неколико у низу, Господар прича устане, прошета десетак корака и отпије чај од коке.

Једном приликом понудили смо му флашу препеченице. Отворио је боцу, помирисао, попио гутљај и наклонио се враћајући нам је. Показао је своју флашу: ПИСКО са Анда, Перу, писало је на њој.



- Али, реците нам, ко је испричао прву причу. Мислим, пре вас и свих...



Господар прича је искренуо главу као да одгоре, или из даљине, чека превод и одговор и после неколико секунди климнуо главом.



- У почетку приче су причали само богови, а свештеници и пророци су слушали и памтили. То су биле приче судбине.




Када су богови заћутали јер су испричали све приче, или изгубили интерес за људе, свештеници и пророци су понављали оно што су чули. Било је много прича, а они су бивали све старији и почели су да мешају приче, присећају се и додају оно што им се причињавало да су чули. Те приче су само понекад биле праве, приче судбине.



Онда су дошли позвани и самозвани, приповедачи, писци и књижевници. Причали су много прича, из живота, из главе и из свитака, хартија и књига. Трудили су се да привуку пажњу и те приче су биле занимљиве, комичне или необичне, али увек лажне. Од таквих, лажних прича, сачињено је оно што ви зовете књижевност...




-          А то што ви причате, шта је то? – упитао је неко.

-          То? – зачудио се Господар прича. – Знате и сами. То је причање прича.


Миливој Анђелковић



Нема коментара:

Постави коментар